Bil sam h Bruxellesu. I to zabadaf. Nič nisam moral platiti. I najbolja od svih žena je bila. Ni ona nije trebala nič platiti. Kaj buš več? Kak to propustiti? Takva prilika se ne propušta. Kak je do toga došlo? Na trošak Europskog parlamenta svaki od 749 zastupnika može svake godine, na trošak Parlamenta dopeljati 120 ljudi da vidiju kaj se i kak tam dela. U taj broj smo ušli najbolja od svih žena, ja i još 20 ljudi iz Zagorja. Ušli smo u kvotu koju ima zastupnik Jozo Radoš. Vođa puta nam je bila njegova asistentica Ivona. Krenuli smo točno h pol noč, utorak na srijedu. S autobusom. Je šofer rekel da je autobus bil dan prije na tehničkom, ali meni je bilo sumnjivo to kaj se svako malo vužigala nekakva crvena lampica tam ispred njega na kontrolnoj ploči. I kaj se dogodilo? H Austriji je autobus krepal. I ne ga več vužgati. Noč. Negde h Alpama na autocesti oko Graza. Kaj smo sad? Šoferi glediju po mašini, čohaju se iza vuha, pokušavaju vužgati, a autobus niti da bi zaverglal. Nazvali šoferi svoju firmu i poslali nam drugi autobus. Došel je negde oko 7 hjutro. Sreča u nesreči je da je autobus koji je došel bil veči i komforniji. Taj im je bil prvi na raspolaganju i hjutro je bil spreman. Trebal je voziti redovnu liniju iz Varaždina za Zagreb. Pa su ga ipak poslali za Bruxelles. Bilo je dosta smijeha kad je nešči nazval tog šofera kaj je dopeljal novi autobus, a ovaj im rekel da ide h Bruxelles. Nišči mu nije vjeroval.
Malo nakon promjene autobusa stali smo na jednom odmorištu. Ono pauza za nuždu i kavicu. Ulazak u toaletni prostor je 0,70 Eura. Ali dobite blokić u protuvrijednosti pol Eura, terog morete iskoristiti na skoro svim odmorištima. Nakon kaj sam se olakšal prejdemo na kavu. Jasno i glasno sam rekel konobarici da hoču espresso, ali to kaj sam dobil za kavu nije s tim imelo veze. Za simboličnu svotu od 3,75 Eura. Po komadu. Da mi to h Zagorju h birtiji nešči skuha i pokuša prodati pod kavu, gađal bi tu konobaricu/konobara s tom istom šalicom h teroj mi je to donesla/donesel. Ali ovo je Europa i tu moramo biti kulturni. Takva kava me jedino more poterati na jedno mesto. Gde se ulazak plača 0,70 ojra. To je zapraf začarani krug. Prejdeš na šekret, onda ti je žal ostaviti onih pol eura pa si spiješ kavu, tera te pak potera na jedno mesto. I tak u krug. Nisu ti Europljani ni tak bedasti.
Hvečer smo napokon došli do Bruxellesa. Tajnica Marija je za ženu i mene iskala sobu s bračnim krevetom, a ovi Belgijanci to nisu dobro razmeli pa su svi dobili sobe s bračnim krevetima. Neki su se na kraju izborili za sobe s odvojenim krevetima, ali neki nisu. Pa su se stiskali u bračnim krevetima. Za laku noć smo još prešli u obližnju birtiju na jedno belgijsko pivo. Dok smo se žena i ja stuširali i obljekli, dosta ljudi je več bilo tam. I skoro svi su pili pivu. A izbor i nije bil baš neki. Sve pive kaj ih ima i pri nama. Pak kad smo več bili tam žena i ja smo si zeli pive, a ne znam zakaj jedino sam ja dobil kikiriki.
Drugi dan
Buđenje oko 7. Doručak. Nije bil švedski stol nego si hranu uzimaš na liniji ko nekad u radničkim menzama. Ili studentskim. Zemeš kolko hočeš, jedeš kolko hočeš. Ali nič od onoga kaj inače doručkujem. Nema špeka, nema kobasica, nema bureka.
Hjutro je na rasporedu bil obilazak grada i posjet Muzeju stripa. Osim po nekim hranjivim stvarima Belgija je poznata i po stripu. Gdo se ne zmisli Štrumpfova, ili Gastona ili Lucky Lukea? Ima se zbilja kaj za videti. I za kupiti, ali za naša primanja po prilično visokim cijenama. Pa smo prešli još malo pogledati grad i pravac prema Europskom parlamentu. Ipak smo tam bili zbog toga.
Negda sam mislil da tam zastupnici zapraf nič ne delaju. Ali kad su nam Urška (Slovenka koja drži predavanja nama i Slovencima kad dojdemo h Europski parlament) i gospon Radoš objasnili neke stvari o Europskoj uniji i o Europskom parlamentu skužil sam da bi čak i mali čovek poput mene mogel od njih imeti koristi.
Konkretno se gospon Radoš zauzima za uvođenje širokopojasnog interneta. Čak je i plan Unije da se cijela Europa pokrije zadovoljavajučim pristupom interentom. Za njih je zadovoljavajuči pristup brzina od 30 Mbps. Ja sad doma imam jedva 4 i to ponekad. Bitno je da plačam 4, a to kaj ih nemam nema veze. Sve to gospon Radoš zna jer je u Odboru za promet i turizam. Zalaže se i za uređenje prometnih koridora teri prolaziju čez Hrvatsku. Kolko znam i zagorska pruga je dio jednog od tih koridora, pa se bu i to valjda jednog dana dopeljalo h red. I od toga moremo imeti izravne koristi. Hočeju (mislim EU) ukinuti i roaming. Tak da se po cijeloj Europi moreš spominati po istoj tarifi. Ali tu su veliki otpori.
Evo, sad puno več toga znam. Nakon sastanka s gosponom Radošem posjetili smo i muzej Europskog parlamenta Parlamentarium (bilo je i onih teri su to nazvali planetarijum). Jako zanimljivo za pogledati. Čak imate i audio vodič na hrvatskom. No, na dijelu koji se odnosi na Hrvatsku nema informacija. Videl je jedan kaj tam dela da sam zbunjen i pita more pomoči. Velim mu da nema nič o Hrvatskoj. A on mrtav hladan veli da smo tek ušli u EU i da nisu još stigli ubaciti podatke. Okrene se i prejde. Tam smo si pojeli nekakve nazovi sendviče i kolače i prešli u slobodno razgledavanje grada i malo u kupovinu suvenira. Nakupovali smo nešto prosječnih čokolada i pralina, te raznih suvenira, kad žena zagleda dučan u kojem se prodaju proizvodi jedne od tri najpoznatije belgijske čokolaterije. I kaj se tam dogodi? Pokušala nas je prodavačica zvarati. Videli mi na polici da paket nekih čokolada košta 8 eura i nešto centi. Zeme to žena, ode do kase i tam prodavačica otkuca 11 eura. Kak 11 eura kad na polici piše 8 i nekaj? Žena ne zna ni francuski ni belgisku verziju nizozemskog pa sam se ja krenul raspravljati. Prešla je ženska do police, pogledala cijenu i mirno otkucala tu cijenu tera je tam pisala. Ni a ni be, a kam tek da bi se ispričala. Dok smo čekali da se svi okupe na dogovorenom mjestu još smo popili po pivu, ovaj put one za tere još nismo čuli. Po preporuci konobarice. I bile su dobre. Krenuli smo lagano prema restoranu gde je bila večera. Usput sam u izlogu jedne turističke agencije videl i reklamu za Hrvatsku. Samo kaj je fotografija uz reklamu bila stari most u Mostaru. Večera je bila u jednom popularnom talijanskom restoranu. Hladno predjelo, toplo predjelo, glavno jelo, desert, vino,… Međutim na stolovima je bilo samo crno vino. Kak bum s crnim vinom napravil gemišt? Pridružil nam se i gospon Radoš. Pital je e je sve u redu i onda smo mu rekli da bi mi bijelo vino. Mam je jedna njegova asistentica skočila i naručila bijelo vino. Ali konobari su donesli vino samo Radošu na stol. Kad je sebi natočil videl je da mi nismo dobili bijelo, pa je i nama potočil. Iako sam o njemu mislil da je neki uštogljeni birokrat, tokom večeri sam skužil da je čisto normalan čovek, čak i jako zanimljiv i ugodan sugovornik.
Treći dan
Zanimljivo je da smo treći dan započeli isto ko i drugi. S buđenjem. Pa opet doručak i pakiranje. No, prije odlaska prema doma išli smo u Atomium. Dojti h Bruxelles i ne prejti h Atomium, to je kak se veli isto ko da prejdete h Rim i ne vidite Papu. Nemrem to s riječima opisati. Jednostavno ne znam kak bi to dočaral. To jednostavno treba videti.
Pojmovnik manje poznatih riječi:
– Zagorec – u principu muška osoba (muško od Zagorka ali tu ne mislim na Mariju Jurić)
– Bruxelles – (čitaj: Brisel) glavni grad Belgije
– Zabadaf – ono kaj nič ne košta (besplatno)
– Nič – ništa
– Najbolja od svih žena – moja zakonita supruga
– Dopeljati – od nekud s nekim prijevoznim sredstvom dostaviti na neko mjesto (dovesti)
– Šofer – osobna koja upravlja motornim vozilom (vozač)
– Vužigati – u ovom kontekstu pokretati pogonski agregat na motornom vozilu (općenito: paliti)
– Krepal – u ovom tekstu otkazao suradnju (doslovno: umro)
– Birtija – ugostiteljski objekt u kojem se poslužuju alkoholna i bezalkoholna pića i napitci i uz to skupo naplaćuju
– Konobar – muška osoba koja u birtiji, uglavnom na tacni donosi piti za stol
– Konobarica – ženski rod konobara
– Šekret – specijalna prostorija za obavljanje velike i male nužde (toalet, WC,..)
– Bedast – bedast
– Štrumpfovi – mala plava stvorenja koje Gargamel i Azriel hočeju hloviti, ali im baš ne uspijeva
– Gaston – genije za zavrzlame
– Lucky Luke – kauboj koji puca brže od svoje sjene
– Delati – ono kaj je svako malo Bandiću na jeziku (idemo delat)
– Prejti – napustiti mjesto gdje se nalazite (otići)
Tomislav “Tata Ben” Benčić